Сви смо ми људи.
У сваком тренутку – ти човек буди!
Воли и помози,
руку пријатељства пружи,
истину у срцу тражи,
не вређај, не лажи!
Залиј цвеће, од њега ти ваздух стиже,
уместо да убијеш – пробај да приђеш ближе!
Одбаци месо на неколико дана,
прочитај из романа пар страна.
Мењај навике, мењај себе.
Можда сумњаш, али Небо гледа на тебе!
Зар те не додирује када речи
намењене теби одзвањају у празно?
Зар мора пред тобом неко да клечи,
да би се ти осећао важно?
Одбаченост, глад, немаштина, беда…
Зар мора све тако тужно да изгледа?
Зашто се свет руши,
зар нема нимало милости у човековој души?!
Побеђуј књигом своје незнање,
побеђуј трудом своју лењост.
И ноћ је сваку победило свитање,
а ти покажи вољу, борбеност…
Молитвом и вером против неверника,
речима против осветника,
јер речима лепим сва врата отвараш,
јер таквим духом све препреке обараш!
Лажна обећања немој да дајеш,
да се после не кајеш.
Своје доброте немој никад да се стидиш,
јер само добар човек својим срцем добро види!
Помози деки да улицу пређе,
тужног утеши да плаче све ређе.
Ко је невин са сигурношћу докажи,
слабијем ђаку математику покажи.
Онима који немају – пола ужине дај,
и свет ће бити много лепше место – знај!
Кратко је било предавање моје,
и не знам да ли мој апел вреди,
само ти кажем, Човече: ЧУВАЈ ОНО СВОЈЕ
И ЗНАЈ ШТА НАЈВИШЕ ВРЕДИ!
За конкурс ”Дани веронауке”
Анастасија Поповић, 4/2, ОШ „Станислав Бинички“ Јасика, Издвојено одељење у Кукљину, Србија
Ментор: учитељица Сања Јовановић
ДРУГО МЕСТО у категорији литерарни радови, нижи разреди
