Тетка ми је чаробна
Једног лепог и сунчаног дана
Рођено је савршено дете.
Тек што је изашло из стомака,
А већ кува, пева и плете.
Па и кад је порасла велика,
Ништа другачије није било,
Витко тело, мекано лице,
И два ока што гледају мило.
А што има бујну косу,
Не треба јој ни четка,
Дуги нокти и трепавице:
Та жена је моја тетка.
Она најбоље зна да кува,
Све то каже течино лице,
А популарна је и у млађем друштву,
Качи сторије и игра игрице.
И тако моја тетка
Нема ниједну грешку,
Да је видиш, прилика је ретка.
Нећеш оделети њеном смешку.
У ствари има једну „грешку“,
А и она више нема своју меру,
Има мужа и троје деце,
Па је нажалост напустила каријеру.
Није зато што их она не жели,
Него по цео дан за њима спрема,
И томе се баш не весели
Јер ни трунке времена за себе нема.
Брине се, брине, не зна да л’ ће моћи,
И већ плаче моја тета Марија,
Увек има неко ко ће помоћи,
Нарочито ја, њена „копија“.
За Табла Фест 24
Анђела Димитријевић, VII-5, Литерарна секција ОШ „Никола Тесла“ Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић
Прво место у категорији литерарни радови старији узраст по одлуци Дечијег жирија
