Aнђела Гавриловић – Нећу да кријем своје емоције
Ветар сећање доноси
Не иди! Не остављај ме саму у тој болној тишини,
која оборила је гране, певајући о мојој горчини!
У овој језивој празнини питања се гомилају,
А требам твоје руке, ветре, да ми ране превијају.
Буди уз мене као и кад нам се сретоше погледи
и његово срце моме први пут поче да годи!
Заплети ми се у косу као у свакој шетњи с њим,
у којој видех да га нешто у мени чини нежнијим…
Сигурна сам била да му је једино драг мој загрљај,
Толико сигурна да нисам поверовала да је крај.
Молим те, не реци да је то само моја глава била
Јер знамо како ме је гледао и шта сам говорила.
Увек си био уз нас, ветре, зато реши дилеме –
Да л’ је икад љубави било између њега и мене,
Његове душе лажљиве и моје душе преварене.
За Табла Фест 23
Aнђела Гавриловић, 8-1, ОШ „Васа Чарапић“ Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
Треће место на конкурсу за Фестивал дечјег стваралаштва „Табла Фест 23“ по одлуци Стручног жирија у категорији литерарни радови старији узраст