У ЦАРСТВУ КЊИГА
Књиге нису само написане приче, бајке или песме. Књиге су и карте за пут у нестварни свет. Оне су и чаробни штапић за испуњавање жеља.
Ја иначе волим да читам. Нема везе да ли је то нека енциклопедија, збирка песама или прича. Ипак, као и сва деца мог узраста волим да у књизи има илустрација.
Читајући једном књигу о вилама, осетила сам да се нешто чудесно дешава. Као да се моја соба претворила у необичан шумарак. Све је било зелено, светлуцаво, сјајно. Па ово је немогуће, ја сам са вилама! За тренутак сам се запитала како је то могуће, како сам доспела на овако дивно место. Упознала сам и њихову краљицу. Наравно да сам је упитала како је успела да ме овде доведе. Рекла ми је да сам сама то учинила, тачније да је моја књига заслужна за то. Још више сам се збунила. Разговарале смо о многим стварима, углавном сам ја постављала питања, а она је стрпљиво одговарала. Изненадила сам се када ме је упитала да ли имам неку жељу. Па наравно, ко их нема! Моја је била да постанем и ја вила. За исти трен ја сам већ лепршала око ње својим скоро безбојним али светлуцавим крилима. Чини ми се да сам у сваки кутак шуме ушла. Чак сам разумела и језик животиња. Време мог поласка се ближило. Поздравила сам се са свима и нашла сам се опет у својој соби. Чудно, све је по старом. Немам ни крила!
Али нема везе! Ја имам књигу и знам да кад је будем и следећег пута отворила да ће ми нићи вилинска крила! А до тада, бићу обична девојчица.
За Табла Фест 19
Анђелија Гроздановић, II-4, ОШ „Срефан Немања“ Ниш
Ментор: Ирена Сретић
