ЛитерарноСтваралаштво

Анђелија Несторовић – Моја табла широка као свемир

Моја табла широка као свемир

За мене је све чудесно, али сам сама себи најчудеснија.

Нормално, ја нисам машина, али сам схватила да је човеков ум чудесна справа јер да није човековог ума не би данас ништа постојало.

Када сам почела да тренирам атлетику, нисам могла да скочим, а камоли да трчим. Желела сам да постанем светска звезда као Ивана Шпановић. Чудо се десило након неколико месеци труда и рада, постала сам београдски првак, а затим и државни. Те исте године сам кренула у пети разред. Мислила сам да ако сам у четвртом била одлична, зашто не бих била и у петом. Али тада је све кренуло наопачке јер нисам имала добре оцене, почињала сам да добијам двојке и јединице, зато сам у другом полугодишту запела, почела више да учим и добијам добре оцене. Право чудо!

Заврши се и пети разред, ево га нестрпљиво очекивани летњи распуст, који је сам по себи занимљив. Био је још занимљивији јер остварила сам неке своје циљеве. Када је био крос на Авали, освојила сам сребрну медаљу и јако сам била срећна. После трке мајка ми је рекла: „Видиш да се све може“ Мени је то било чудесно јер на кросу никад нисам ништа освојила!

Дошао је шести разред. Спријатељила сам се са Дином Јанковић и Ивом Вићентијевић. Сви су говорили: „Јао боже, ти се дружиш са Дином“, али на то се нисам обазирала јер је то чудесно пријатељство. Она није као други из мог одељења. Посебна је и драгоцена.
Долази друга недеља септембра, наставник Жика је питао за оцену. Добила сам пет, а сви су ме гледали зачуђено. „Како си добила пет!?“А наставник је рекао: „Па сто пута сам рекао да само ово требате да знате!“

Дошао је и 20. септембар, петак, полазак на море. Напокон, море, плажа, уживанција… Пошто је било лепо време, возила сам ролшуе километрима. После дуге вожње отишла сам да одспавам и сањала сам да радим контролни из српског, и да сам добила пет. Баш чудно! После сам устала и отишла до продавнице да купим нешто мами. Током вожње на ролшуама, видела сам ред каменчића. Пошто никако нисам могла да их заобиђем, ја сам их прескочила. Препала сам се мислећи да ћу пасти. Прескочила сам их успешно и ништа ми није било. Осетила сам се чудесно.

Oписала сам све чудесне ствари које ја могу, jeр моје срце је широко као свемир!

За Табла Фест 20

Анђелија Несторовић, 6-3, ОШ “Васа Чарапић” Бели Поток, Београд, Србија

Наставница: Снежана Стојановић

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com