Božić – praznik radosti
Koračam utabanom stazom. Svež sneg mi je pod nogama. Vetar pravi vrtlog od pahuljica. Svaka od njih je drugačija, prelepa, baš kao i ljudi.
Severac me vodi sa sobom. Letim preko beskrajnog neba posutog srebrnim zvezdama. Stižemo u jedno domaćinstvo. U njemu vlada harmonija i sreća. Jela su rasprostranjena po stolu u svim bojama. Mirisi se bore za prevlast i u toj borbi se mešaju. Dva dečaka sa iskrama koje gore u zlatnoj boji jure jedan drugog i kikoću se. Taj kikot se usporava i vodi me u sobu obojenu sivilom. U njoj je desetoro dece. Desetoro mladih ljudi kojima je ceo svet na leđima. Ostali su bez roditelja i njihovo srce bije tešku bitku, toliko tešku da bi mnogi ljudi odustali. Ta bitka se zove život i u njemu se ne može biti ni pobednik ni gubitnik. Samo treba da nastavimo. Iz tih misli prenuo me je plač devojčice…toliko tužan da mi cepa srce. Iščezava neprimetno, sve dotle dok se ne nađem u prodavnici igračaka. Sve se šareni i svi su veseli. Fluorescentno žuto svetlo je jako i zbog njega moram da čkiljim. Majka i otac, ćuteći, razgledaju igračku koju ne mogu da priušte. Jedva da mogu da zadrže i svoj mali stan. Majčine oči se pune suzama, ali se ona bori s njima dok je devojčica sa kikicama prošaranim zlatnim pramenovima gleda pogledom punim poverenja. Očevo lice je gordo kao da je isklesano od kamena. Dala bih sve da mogu da im kažem da je sve u redu i da ću im pomoći,ali mi se glas pretvara u vetar. Baka dolazi i daje novac ženi. U očima te starice je sjaj. Taj sjaj mi dotiče srce, greje ga i ne osećam više hladnoću. Moj tata mi pokazuje nebo. Posmatramo vatromet koji se razvija u beskrajno šarenilo boja.
Božić je praznik radosti, praštanja i druženja. Želim da grejem srca drugima kao što oni greju meni.
Za Šesti tablin međunarodni božićni konkurs
Andrea Radić, šesti razred, OŠ “Sveti Sava” Vračar, Beograd, Srbija
Mentor: Sanja Bublić
