БОЖИЋ
Кад стара година распе своје дуге косе
и помало љутитог и тужног лица
почне да пакује ствари у кофере своје,
чаролија настаје и све добија нове веселе боје.
Тада летим од среће
и све ми је лијепо и мило,
ништа ми није тешко,
свуда идем чило.
То ме сигурно Божић
прекрива капутом среће
и сигурна сам да се ништа
лоше десити неће.
Посебно се веселим
што могу два пута
да прославим празник
и поклоне примам и дијелим.
Прво код Тонија идем,
на енглеском језику му честитку предам,
а онда причамо и смијемо се пуно
и читамо „Божићну причу“.
На столу пуно воћа,
јер он је вегетеријанац,
али мене познаје добро
иако је странац.
Зато пуно чоколаде
извире са сваке стране,
да поједем колико хоћу
јер ми је код куће бране.
Вратим се кући утисака пуна
и једва чекам Божић свој,
добро, то је само пар дана
па ће Тони бити гост мој.
И тако дуго очекивани дође дан,
лијепо се облачим и идем
са мамом и татом
у Саборни храм.
Кад бих покушала да опишем
како се осјећам, остао би празан лист
јер сам толико срећна
на дан кад се родио Христ.
Кућу бадњаци красе,
на столу печење и вино,
у центру чесница, зна се,
и сви се осјећамо фино.
Затим код баке пођем,
јер се мени радује јако
па јој је празник љепши
да га проведе тако.
Драги гости нам дођу
и сви смо сложни и срећни,
дружимо се до касно,
причамо и смијемо се гласно.
У поноћ пожелим жељу,
здравља, љубави пуно
и живот пун среће, испуњен и лијеп
за мене, моје ближње и цио свијет.
