Кад би табла испричала
Шта би нам та велика тамно-зелена површина само испричала? Да ли би се жалила, или, можда, хвалила?
Сваки улазак у учионицу је исти – табла која чека да се на њој мудрост и наука испишу. Шта би она рекла о томе?
Прво би започела своју причу:
„Велика сам ја! Толико знања пружам. Обожавам ја када ученици зуре, на мени, мудро исписане реченице. Тада ја помислим да то је оно право, што ће пружити младим главама лијепу будућност, која се и сада скрива под велом тајновитости, чекајући прави тренутак да изађе. Не могу рећи да нисам мудра. Годинама ја памтим све што се на мени запише хиљадама пута.“
Затим би табла наставила, сва узбуђена:
„Не волим ја када ученици по мени шварају, јер моје достојанство и мудрост нарушавају. Вјероватно сам избрисана хиљаду и један пут, али ја то више не бројим. Мени важније је да бројим реченице знања, којих има много више.“
Онда би она, мало тужна што завршава причу, рекла, са дозом хвалисања:
„Кад бих само могла да ријечима искажем колико сам мудра, сви би ме вољели бесконачно више пута.“
Тако табла заврши своју причу и поче да понавља све своје градиво. Окренух се према својој клупи и помислих у себи: „Управо сам чула највећу причу мудрости.“
За Табла Фест 21
Андреа Вуковић, VI-2, ОШ „Анто Ђедовић“, Бар, Црна Гора
Ментор: Данијела Бољевић
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у категорији средњи узраст
