Кад би табла испричала
Дечија машта може да створи свашта. Деца могу да причају са играчкама, са дрвећем, са цвећем, а ја сам једног дана причао са таблом у својој учионици.
Био је петак. Тог дана ја сам у школу дошао први. Пошто сам окачио своју јакну на чивилук, сео сам на своје место. Помало сањив чекао сам своје другове и учитељицу. Одједном се чуо неки глас, који ми каже: ”Добро јутро, вредни ђачићу.” Окренуо сам се лево, па десно, а онда схватио да тај глас долази са табле.
“Да, ја сам те поздравила”, наставила је табла да прича. ”Ја овде висим годинама. Добро знам и твог тату и твоју маму. Били су добри ђаци, баш као и ти. Понекад сам им помагала око тешких задатака, као и теби. Знаш, ми табле све знамо. Нама ниједан предмет није тежак. Научиле смо све што учитељица прича. Знаш ли зашто? Зато што стално учимо, али и често понављамо. Умемо ми и да шапнемо ђаку који се мучи са неким тешким задатком. Ја највише волим када по мени ученици цртају лепе цветиће, птичице, па срца прободена стрелом…
Знаш шта највише мрзим? Када ме ви ђаци не бришете, па ми је због вас лице прљаво. Знаш, Андреј и ми табле волимо да будемо лепе и чисте, јер смо ми огледало сваке учионице.”
Причала би ми она још дуго, али утрча Васа и лупи вратима. Ја се пробудих из размишљања. Погледао сам таблу, а она је сијала. Устао сам и у горњем десном углу написао данашњи датум на њој, а она ми је намигнула.
За Табла Фест 21
Андреј Миленковић, II/11, ОШ ”Вук Караџић” Дољевац, ИО Малошиште, Србија
Ментор: Данијела Митровић
Друго место на конкурсу за Табла Фест 21 у млађој категорији по одлуци Дечјег жирија
