ЛитерарноСтваралаштвоШампион

Андреј Милетић – Андреј пустолов

АНДРЕЈ ПУСТОЛОВ

Данас су ми пале на ум моје давне авантуре, које ћу радо поделити са вама: ,,Неко време сам провео у шуми, измедју два брда, поред она два велика храста, где сам морао да сређујем оног олињалог, маторог вука који је Зеленкапи и њеној баки срушио кућу багером. Па сам неко време провео у дединој и бабиној башти, у оној жутој улици где они живе, покушавајући да ишчупам репу, ону која је расла и расла, и порасла као кућа. И јесмо, исчупали смо је захваљујући мом другу брзом Гонзалесу.

А како је он брз, тек што сам га позвао телефоном у помоћ, још ни везу нисмо прекинули он је већ био ту.
А када сам тренирао крокодила и октопода у Недођији да нервирају капетана Куку, уууу то је било много смешно. Крокодил и слуша, али октопод, па не може ни да се смири, па не зна ни који му је леви а који десни пипак.

Али последња авантура беше пре неки дан, баш када сам мами спасао штипаљку која је пала са терасе, зачуо се глас како дозива у помоћ.

Стизао је издалека. Пратио сам глас и путовао пар дана и пар ноћи. Паузе сам правио после чаше вечерњег млека, али се никада нисам дуго задржавао на једном месту. И тако на крају пратећи тај глас стигох у Француску, земљу мускетара. Знате то су они војници који чувају краља, краљицу и принцезу, што знају да се мачују и што су много храбри.

И пролазећи тако поред неког дворишта, упитах неког старог деду, са брадом белом као снег, дугачком до земље, одакле стиже тај позив за помоћ који се тако далеко чује. Гладећи ону браду, тај деда ми објасни да је зли Гуштероније отео лепу принцезу и затворио је у највишу кулу. Гуштероније је некада био мускетар али га је зачарала неваљала вештица Дрндара па је постао зао.

И ја ту реших да постанем мускетар, да спасем принцезу од злог Гуштеронија. Ја сам иначе одличан мачевалац и знао сам да могу да победим Гуштеронија. Пријавим се ја тако у те мускетаре, и решен да спасим принцезу, замолим краља да ми позајми неки мач.

Морао сам да смислим начин како да преварим Гуштеронија и да стигнем до највише куле замка, где је била заробљена принцеза.

Сетим се ја да су мама и тата скинули звезде са неба за мене, а ја их пустио да се врате и да сијају на небу. Епа те исте звезде обећале су ми помоћ кад год ми затреба или када год упаднем у неку невољу.

Позовем звездице да исплетемо мердевине толико дугачке да стигну до највише куле замка; наравно звездице су толико сјајне да ће нам осветлети пут по мраку. А зашто баш по мраку да спашавам принцезу, па зато што сам сазнао да Гуштероније воли да спава.

Поставим ја моје сјајне мердевине до највише куле, отворим врата, кад тамо Гуштероније будан да буднији не може бити. Ја га онако пристојно питам зашто не спава, а он љутито мени одговара да је заборавио да попије млекце. Ја му онда наредим да пусти принцезу а он ће мени да каже да је неће пустити, и упита ме ко сам ја и одакле сам стигао.

Ко сам ја? Па ја сам Андреј мускетар неустрашиви, стигао сам са мојим пријатељицама звездама! А одакле? Па издалека.

Па се онда уозбиљим па му кажем да не одуговлачи него да пусти принцезу, иначе ћу морати да га изазовем на двобој. Поче Гуштероније да се смеје а ја извадим мач па мало лево, па мало десно, па га питам јел се предаје и док га ја то питам Гуштероније схвати да сам ја много бољи мачевалац од њега. Рекао сам му да пожури са ослобађањем принцезе иначе ћу морати и да га искаратирам.

Кад то чу, брзо ослободи принцезу. Још нам је и врата отворио да изађемо. Обећао је да ће од сада бити добар и да неће више бити неваљао.

Чаробне мердевине спустише принцезу и мене. Ја је отпратих у дворац, код тате краља и код маме краљице, пожелех им лаку ноћ и потрчах кући да стигнем пре него што певци почну да кукуричу. На далек пут ме испратише и моје пријатељице звезде, које се на небо вратише још сјајније и лепше.

Мама и тата ме сачекаше на улазу у двориште да ми придрже мач који ми је поклонио краљ из захвалности што сам спасао принцезу. Једва сам чекао да уђем у кућу да одморим патике од трчања, и да испричам мами и тати где сам био. До спавања сам испричао све догодовштине које су ми се десиле уз пут.

АААА, време је заспавање!

И тако заједно са Каспером пођох у нову ноћну авантуру.

У УЛОЗИ ПУСТОЛОВА:
Храбри мускетар АНДРЕЈ МИЛЕТИЋ

АНДРЕЈ МИЛЕТИЋ IV-1, ОШ “Станислав Сремчевић” Крагујевац
Учитељ: Предраг Николић

Прво место на литерарном конкурсу „У свету бајки“ НБ „Рака Драинац“ Блаце

Comment here

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com