Од тог дана ништа није исто,
од тог дана нешто је другачије.
Осећај је предиван,
али нешто недостаје.
Не знам шта је ово,
али на љубав личи,
осећам се збуњено
као у некој причи.
Срели смо се под маслином,
у сумрак једног дана,
наше дивне разговоре
чула је свака грана.
Листови су скривали
дечје црвене образе,
остало је само сећање
за дане који долазе.
Сада знам шта се скрива
у крошњама дрвећа;
младост и прве љубави,
сваки лист на срећу подсећа.
Андреј Тошковић, 5/3, ОШ ”Попински борци“ Врњачка Бања, Србија
Јелена Сеочанац, наставник српског језика и књижевности
