Андријана Караџић – Попећу се на врх планине

Готово је Прирастао ми је срцу,не знам како и зашто.Боже врати овом писцуњегово злато. Не пролази и неће проћи,сваки дан све више боли.Раздвојили нас ђаволи,он више неће доћи. Готово је све,

Табла је слобода Седела сам уз прозор своје собе и замишљено посматрала птице у лету. Школа је увелико почела па ме родитељи не пуштају стално напоље. Слободу проналазим у читању и цртању. Када цр

Миланка Берковић, ОШ „Филип Вишњић“ Београд Језива зима Има једно доба име јој је зима, језива је она оштре зубе има. Вешто грану заигра белим сјајним снегом, са улица растера све људе р