Када бих и најлепша Даница била
И красила месечину сјајну,
Када бих најлепше снове снила,
Не бих никада одала твоју тајну.
Ако будем и бајковита вила
Која лепрша по целоме свету,
Када бих била и најнежнија свила
Шаптала бих ти док си у свом кревету.
И да будем твоја највећа тиха жеља
Која се виори само у теби,
Када бих била срећа твог весеља,
Никоме другом шаптала не бих.
И да сам у стомаку онај лептирић
Шарен, плав или жут,
Па чак и да будем љубавни папирић,
Волећу те сваки пут.
Изнова и изнова,
Шта год ја то будем била,
Не би те заменила ни звезда, ни срећа,
Ни жеља која у мислима плива.
Краја нема јер за љубав не могу да будем крива.
За Табла Фест 26
Андријана Петрешевић, 7-5, ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић
Похвала за литерарни рад у трећој категорији по одлуци Стручног жирија
