Дај детету осмех, оно ће теби душу
Шта то једно дете има
осим сјаја у очима?
Има очи као небо,
поглед као нека сена,
окренеш се иза себе,
час га има
час га нема.
Дете своју причу има,
некад прича, некад слуша.
Зато њему приђи лепо,
испричај му бајку неку,
отпевај му успаванку
док оно нежно грли зеку.
Нежности му увек треба,
наклоњеност, осмех мио,
да те сутра кад одрасте
не запита: „Где си био?“
Зато немој да се нећкаш.
Ти му увек осмех пружи.
А то дете, веруј, знаће
како да ти се одужи.
Твој је осмех њему важан,
ти га увек њему дај.
Оно знаће то да цени,
његова душа постаће твој бескрај.
Ања Бјелетић, VI разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Суботић
