На табли је писало стећак
Живи данас, живи! Ако и ниси задовољна оним што можеш назвати својом прошлошћу, онда учини да садашњост буде онаква какву желиш.
Прошлост не заборави, мада се и она сама не да забораву. Она те стално подсјећа на нешто, на некога, подучава, поручује, баш као стећак на којем пише да је некад неко живио, борио се за опстанак, а да од његове руке нико страдао ниje. И ето поруке: бори се умијећем, знањем, непрекидним родом на оплемењивању свог ума и маште, зaбоpaви на силу, јер ако хоћеш на силу, мораш бити спремна да наиђеш на отпор. Тешко да једно без другога иду. Не оскрнави cтећак, ни оваj, ни oнaj нa којем пише да неко лежи на овој земљи, земљи племенитој. На њој се борио да преживи, она је отхранила његову породицу, топио је знојем, бранио радом, чашћу, добротом, његов стећак је данас читаво свједочанство једног времена – порука и путоказ како да обликујемо садашњост. А стећак са исклесаном подигнутом руком нека буде знак како да држимо наше руке. Ако је неко гријешио, не осврћи се осудом на туђе гријехе, него усправи главу и своје грешке исрављај. Прошлост је мјесто у сјећању без чијих порука ни будућност не може. Прихвати најбоље, поправи што можеш, јер пут за назад не постоји.
За Табла Фест 22
Ања Черевицки, 8.а, ОШ „Илија Кишић“ Зеленика, Херцег Нови, Црна Гора
Тамара Комар, ментор
