Ања Миленковић – Школа

 Борба са жабом Сав уморан од школе, улазио сам у кућу. Као и увијек, бацио своју торбу и сав онако искривљен од исте, легао на кревет. Увијек ми је била навика да то радим. Барем петнаест ми

ПОД КИШОБРАНОМ СТИХОВА Отворићу кишобранда сачувам главу,стихови ми падају,била сам у праву. Кишобране драги,сачувај ме сада,јер се мојим стиховимасвако дете нада. Благо свима вама,чујте сад

Крици самоће Непомично пробадање олује која нечујним корацима се шуња са њом, под ручицом сатканом од трња заједно зује крици самоће, док моја савјест почиње да куња. Из лабиринта сјећања покуш