Пријатељу мој драги, шапни ти ко сам ја.
Тај шапат сачувај за себе, јер ја имам поверење у тебе.
Открићу ти шта ми је на души, о чему сањам и маштам
И коме највише волим да праштам.
Када се загледам дубоко у себе, у своје мисли и снове
Схватам да волим доживљаје нове,
Схватам да желим да овај свет не буде за некога лош, а за неког добар,
Схватам да желим да на овом свету влада правда и поштење,
Да нам свима оне донесу спокој и спасење.
О мени већ много тога знаш, да сам живахна и весела,
Да не марим много кад ме неко опомене,
Да не одустајем од својих снова и жеља,
Да желим живот саткан од весеља.
Знаш ти да ја имам и мана, то је она моја друга страна.
Нестрпљива сам и много журим, као да за нечим стално јурим.
Често ми кажу да станем на лопту, што је мени смешно,
Јер на лопту не може да се стане,
Ако на њу покушаш да станеш,
Можеш само да одустанеш.
Разумеш ти да се ја у вези стајања на лопту шалим,
Да знам да то значи да мало успорим, а ја знам и да успорим,
Али само онда када не могу да дођем до даха и када се уморим.
Шапат о мени је искрен и само мој, желим да га поделим са неким
Ко може да ме разуме и ко да га сачува у лепој успомени уме,
Ко може са мном и свој шапат да подели, да шапућемо искрено и тихо,
А то нам не може одузети нико.
За Табла Фест 25
Ања Пешић, 5/2, Основна школа „Вук Караџић“ Књажевац, Србија
Ментор: Мирјана Светозаревић, наставница
