Божић
Божић! За мене најлепши празник, пун љубави и топлине. Сваке године нестрпљиво ишчекујем тај предиван празник.
Када сване божићно јутро, мене мама буди да идем код деде и бабе, да будем положајниик. По народном веровању положајник доноси домаћинству срећу, радост и богатство. Са бабом и дедом доручкујем. Обавезно баба скува цицвару, испече погачу и на столу буде још много разноврсних јела. После доручка, враћам се кући где мама и ја украшавамо наш трпезаријски сто са разноврсном храном. Мама увек испече чесницу и у њу ставља новчић, јер веровања кажу да ко нађе новчић, биће успешан целе године. Сви се скупимо око стола и вртимо погачу, а ја са нестрпљењем очекујем да новчић буде у мом парчету погаче. Мени је Божић значајан зато што се на тај дан скупља моја породица. Дан пре Божића је Бадњи дан. Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исече бадњак, да би га те Бадње вечери унео у кућу и тиме означио почетак Божића. Тај дан се пости, једе се риба, пасуљ, купус и суво воће. Током Бадње вечери људи пале бадњаке. Уз бадњак, дому се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе у кућу, старији уносе сламу и квоцају, а за њима иду деца и пијучу. То се код нас зове пијукање. У улицама има бар по осам екипа које пале бадњак и веселе се уз кувану ракију и вино.
У нашој кући Божић се не прославља на традиционалан начин. Сви имају неке своје обичаје, али важно је да се Божић прослави у миру и хармонији.
