Моја бајка
Некада давно живео је један краљ са три сина и једном кћери. Синови су хтели да постану познати мачеваоци, а кћерка хтеде да постане шнајдерка, али јој отац рече: „Ако хоћеш да будеш шнајдерка, иди шиј у селу, јер на мом двору сме да живи само господа!“ Млада принцеза узе своју мачку Јуцу и напусти двор. Пошто она никада није напуштала дворац, није знала на коју страну треба да крене. Онда је схватила да треба да одустане од свог сна и одлучи да се истим путем врати кући. Када се окренула и видела да више нема пута и да се чују чудни гласови, схватила је да је у „Зачараној шуми“. Одједном зачу страшан глас: „Ако хоћеш да одеш из моје шуме, сашиј ми ново одело, а потребан материјал за то је поред реке!“
Девојка оде до реке и виде старо вретено и платно у боји. Она саши најлепше одело и спусти га на земљу, а ветар га однесе на небо. Чудан и страшан глас јој се опет обратио и рекао јој да ће заувек шити за њега. Након пар година, девојка затражи да види за кога шије. Одједном је почело да се спрема невреме. Ветар је дувао све јаче и јаче и земља је почела да се тресе. Са неба сиђе стара и страшна вештица. Краљева кћи се уплаши и поче да вришти. У том тренутку, стигла су принцезина браћа која су већ годинама најбољи мачеваоци у краљевству. Вештица тада позва свог змаја и нареди му да убије краљеве синове. Одједном се појави велики и опасан змај, а браћа су већ била спремна на борбу. Видевши змаја принцеза мудро упита вештицу да није толико моћна да принцезину мачку претвори у још већег и још јачег змаја него што је змај од вештице. Вештица слепо наседе на трик, па убрзо принцезина мачка постаде најмоћнији и најјачи змај и крену у борбу ка другом змају. Док је вештица збуњено посматрала борбу змајева, принцеза зграби мач од једног брата и уби злу вештицу.
Одједном сва чаролија нестаде. Најмоћнији змај на свету се поново претворио у мачку, а други змај је добио лик прелепог принца који се заљуби у принцезу и одмах је запроси.
И тако су заједно принц и краљева кћи владали „Зачараном шумом“ и живели срећно до краја живота.
Антоније Раичић, IV-3, ОШ „Филип Филиповић“ Чачак, Србија
Учитељица: Јелена Вемић
