Победило је добро
У мом дворишту трчкарају четири пса. Јако их волим. Прошле године, пред сам дочек Нове године, упознао сам једног од њих.
Била је зима, хладан дан и касно послеподне. Враћао сам се са тренинга. Недалеко од моје куће, поред стазе, дрхтало је промрзло мало куче. Црне длаке, великих округлих, тужних очију и кратких ушију.
Било ми га је јако жао. Помазио сам га али је он био сувише уморан да ми се радује. Назвао сам тату и упитао га да ли би ми дозволио да имамо још једног пса. Мало је негодовао али је ипак пристао.
Унео сам тог промрзлог псића у кућу да се згреје, а ја сам почео да му правим кућицу. Дао сам му мало хлеба у топлом млеку. Заспао је.
Нашао сам старе мајице и ставио их у кућицу да га греју. Дао сам му име Џеки.
Већ сутрадан је био боље и весело је махао својим кратким репићем. Кад сам изашао у двориште, моји пси су се мало бунили и лајали на новог члана. У данима после, прихватили су Џекија и лепо су се играли. Џеки и ја се сваки дан поиграмо. Обожавам да га мазим. Знам да зна, да ми је јако драг, да га јако волим.
Помогао сам напуштеној животињици. Срећан сам, јер је он мене веома усрећио. Баш се осећам лепо.
За Табла Фест 24
Антонијо Тодоровић, III/3, ОШ “Братство јединство“ Куцура, АП Војводина, Србија
Ментор: Марија Полдрухи
