ЛитерарноСтваралаштво

Богдан Аџић – Ђачки смех

Ђачки смех

Ђак се смеје за све,
што падне гумица на под,
што наставник кине,
што прваку чудна идеја сине,
што буљи октопод.

Ђаку није лако,
кроз смех сакрива страх.
Ако ме пита, ако,
отићи ће моја двојка у прах.

Дај нека буде само неки смех
у учионици пустој када наставник пита,
да оштра воља наставника пукне као мех,
да не пита, нека се само нешто чита.

Да нема смеха, не би било радости.
У школи се сви смеју и ђаци и наставници и гости.
Нека смех окрене наш страх ка доброј вољи,
да више учимо и будемо бољи.

Богдан Аџић, шесто два, Литерарна секција „Насмејани анђели“, ОШ „Олга Милошевић“, Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Треће место за песму на литерарном конкурсу „Смешне песме и приче“ посвећен Бранку Ћопићу – Дечији културни центар Београд, децембар 2021. године.