У санкама са Снежном Краљицом
Две су руже посадили
девојчица Герда и дечак Кај,
као симбол вечног пријатељства
тај врт беше њихов рај.
Снежна Краљица на прозор ми куца.
Претња су јој људи топла срца.
Без осећаја окрутни Кај поста,
Снежна Краљица га држи као госта.
Зачара она наивно дете
и срце његово заледи, свете.
Леденим пољупцем пољуби Каја
и он оста без осећаја.
Упорна Герда ципеле нема,
ал` вредно тражи Каја, не дрема.
На разне невоље наиђе она,
борба и храброст, без телефона…
Пре прве зимске олује
изнемогла Герда ту је.
Пронађе Каја где слаже дијаманте,
своје детињство они памте.
Гердине сузе пуне су боли,
отопише лед срца ког воли.
Краљица немоћна стаде да гледа
како се грле срца без леда.
Оде јер се плаши топлине
и двоје младих који се воле.
Зато поново живе њихове руже
и заклетва да се заувек друже.
