Божић
Када изађемо из куће, осјетимо хладноћу, угледамо голе гране дрвета кроз које вијетар дува, наиђемо на окићене бадњаке, нашу породицу на окупу и комшије насмијане са својим породицама, знамо да славимо Божић. Не, Божић није обичан празник, то је дан рођења Исуса Христа.
Тај дан славимо тако што ујутро дође полазник који уноси бадњак који је испред врата, диже наранџу која је у здијели са пшеницом, оставља паре и враћа наранџу на новац. Домаћин угости полазника, почасти пићем и храном. Разговарају о разним темама све док не дође вријеме да полазник пође кући. Тада му домаћин даје поклон и поздраве се. Породица је на окупу, у својој кући, чека се божићни ручак, прича о разним темама, а шале су незаобилазне. Код сваког укућана је осмијех на лицу. Мени је драго видјети сву моју породицу тако на окупу. Заборавио сам написати да уочи Божића идемо у цркву. Узимамо бадњаке око којих су црвеним концем везани ловорика и маслина. Остављамо их у ауту и идемо према цркви. Када дођемо до цркве, видимо дијецу како се играју око ватре која се припрема за ложење бадњака и људе како се друже и причају. Прилазимо до цркве, наслањамо наше бадњаке на њен зид и придружујемо се ближој и даљој родбини, пријатељима, познаницима и комшијама. Сви се дружимо све док нас не позову да наложимо бадњаке. Узимамо бадњак, све више се приближавамо ватри и осјећамо њену топлоту. Када наложимо бадњак видимо искре које излазе и чујемо пуцкетање. Удаљавамо се да пустимо друге људе, окрећемо се иза себе и дивимо величанственој ватри. Послије тога неки људи иду својим кућама да се друже са породицом, а неки иду у оближњи кафић са пријатељима, а дјеца остају да се играју. Када дођу родитељи да нас одведу кући, ми тешка срца одемо. Баба и дједа нестрпливо чекају да им испричамо шта смо радили и како смо се забавили. Они нас помно слушају и видимо им у очима срећу јер виде своје унуке тако веселе. Након тога вечерамо и још се мало дружимо. Пред спавање и размишљамо о протеклом дану и једва успијевамо да заспимо, јер једва чекамо сјутрашњи Божић.
Нажалост, ове године биће све другачије и нећемо се дружити као прошлих. Мораћемо носити маске и бити удаљени једни од других. Када наложимо бадњаке одмах ћемо ићи кући. Искено се надам да ћемо следеће године прославити Божић како смо навикли – заједно, на окупу, без страха од корона вируса који нам односи најмилије.
За Четврти таблин божићни конкурс
Борис Васиљевић, IXб, ОШ “Илија Кишић” Зеленика, Црна Гора
Тамара Комар, проф.