ЛитерарноСтваралаштво

Дан када прелиставамо и књиге и себе – Светски дан књиге

Ученици II и III разреда, ОШ „Милић Ракић Мирко“ Прокупље, Србија
Учитељица: Јелена Ђорђевић

КОЊ И МАГАРЕ, драматизација заједничким снагама
– ДАН КАДА ПРЕЛИСТАВАМО И КЊИГЕ И СЕБЕ – СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ, 23. АПРИЛ

Мотивацију да заједно са ученицима напишем драмски текст нашла сам у Доситејевој басни „Коњ и магаре” која се обрађује у другом разреду основне школе. Идеја за то је потекла од самих ученика. Басну смо релативно скоро обрадили, написану драматизацију је требало научити напамет, а повод  да то и реализујемо био је Светски дан књиге који годинама уназад обележавамо на различите начине. Ученици су предложили да ове године Светски дан књиге обележимо на Часу одељењског старешине. Тако је и било. У уводном делу часа ученицима сам читала Избор из југословенске поезије за децу „Кад сам био велики” на велику радост деце. Након тога ученици су показали колико су успешно научили драмски текст  који смо заједничким снагама написали на часу Ликовне културе.

КОЊ И МАГАРЕ

Ликови: Коњ, Магаре, Господар

Коњ: Како диван дан за путовање! Баш сам срећан што смо кренули на пут по овако лепом времену.

Магаре: И ја се радујем. Лепо је путовати у друштву пријатеља.

Коњ: Слажем се с тобом. Овако ће нам време брзо проћи. Како је леп овај осећај слободе, када идем својим темпом и нико ме не јаше. Дишем пуним плућима.

Магаре: И ја бих се радовао да сам на твом месту. Погледај себе, а види мене. Ја носим сав терет.

Коњ: Мени је жао што је господар тебе толико натоварио, али то је његова одлука. Ја бих ти помогао, али не смем од господара, да се не наљути.

Магаре: Ја бих теби помогао не размишљајући шта ће газда рећи.

(Наставили су пут ћутке још једно пола сата)

Магаре: Лоше ми је. Уморио сам се. Нећу ош дуго моћи да носим оволики терет.

(Коњ на те речи није ништа одговорио, па се касније огласио)

Коњ: Издржаћеш, јак си ти!

У једном моменту магаре је само поклекло и пало на земљу заједно са теретом. Након пар минута, јадно магаре је угинуло.

Пришао је господар и сав терет који је био на магарету и магарећу кожу  -пребацио на коња. Сад се и господар замислио и помислио да није добро поступио.

Господар: Баш сам погрешио. Претоварио сам магаре. Да сам равномерно поделио терет, не би ми магаре угинуло. Овако сам себи направио посао, јер морам и магаре да одерем.

Коњ: Требало је да послушам магаре. Нисам добро поступио. Да сам послушао магаре, наставили би пут заједно, без последица. Овако сам изгубио пријатеља, а себи натоварио велики терет. Касно сам схватио да пријатељу у невољи увек треба помоћи.

Често и несвесно грешимо у односу на своје пријатеље, јер не схватамо озбиљност ситуације. Неко паметан је рекао: Да би имао пријатеља, мораш бити пријатељ!

Аутори драмског текста:

Ученици ИО у Бајчинцу са учитељицом Јеленом Ђорђевић.

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com