Када бих била чаробњак и имала моћ да променим овај свет, макар на један дан…
Не би било мржње, псовки, ружних речи ни бола. Свет би био пун зеленила и шарених боја, а не смећа и загађења. Не би било рата, нити напуштене, гладне и болесне деце.
Људи се не би убијали, већ би се волели и разумели. Мржња и завист не би постојале — људи би делили осмехе и љубав. Пријатељство би било јаче него икад.
У мом свету реке би биле пуне живих бића, а не празних лименки и пластичних кеса. Свако би имао свој дом, своју породицу, некога ко ће да га воли и разуме.
Напуштених животиња не би било. Оне би живеле у топлим домовима или у „Животињском рају“ — посебном месту за опоравак од бола и самоће, након чега би пронашле своју породицу.
Свако би имао пријатеља који би га подржао и остао уз њега.
Мој свет би био рај у односу на овај „савремени“ свет, у ком је човек често усамљен међу људима. Човек никад није задовољан тамо где је и оним што има.
Свако од нас, ипак, може у себи да има свој чудесни свет — чаробан и леп. Само треба пронаћи пут до њега и учинити га стварним.
Ех, када бих била чаробњак… али чаробњаци не постоје. Само човек може бити „чаробњак“ свог живота и од ситница створити праву чаролију. Јер управо су ситнице и љубав оно што нас чини чаробним.
За Табла Фест 26
Даница Балашевић, 6.разред, ОШ “Ђорђе Симеоновић“ Подгорац, село Боговина, Србија
Ментор: Верица Милошевић
