Животињска школа
Поред пута ено вола,
питаћу га где је школа.
Ја сам једно мало паче,
које неће само да гаче.
Са мном је и маче.
Пошли смо у школу,
свашта да научимо.
Стићи ћемо тамо,
где машта ради свашта.
Кад порастем, бићу доктор патак,
излечићу комшиници коки болестан батак.
Мој друг, мачак Милер,
биће познати инжињер.
Помагаћемо нашој животињској браћи,
да и њима буде живот слађи.
Другари, школа је веома важна,
то је моја порука снажна.
Ево питајте господина вола,
да ли му се свиђа,
што цео живот вуче кола.
Где би сада био?
Да му је у младости постојала школа.
Даница Јовановић, IV-4, ОШ „Милоје Васић“ Калуђерица, Београд, Србија
Милена Алексић, учитељица
