КАКО СЕ РАСТЕ ДО ПЕСМЕ
Родило се једно слово,
сићушно и мало,
побегло из мојих мисли,
дуго се сакривало,
на хартију белу пало
и у реч је једну стало.
Реч је била врло кратка,
тужна и усамљена,
судбина је била њена
да пронађе реч још једну
или више њих!
И настаде тако стих…
Стих је био мало чудан,
мало смешан, мало тужан.
Тако докон и залудан
хтеде он да друштво има!
И настаде тако рима…
Она беше кратка, јасна,
поред ње још једна рима.
То се пише врло лако,
битно је да смисла има!
И настаде строфа тако…
Строфа једна, друга, трећа,
хартија је исписана,
више није бела,
исписана једна страна,
Настала је песма цела…
Искрало се једно слово,
од самоће себе спасло,
тражило је нешто ново,
лутајући је порасло.
Побегло је слово мало,
ал’ бежати више не сме.
Порасло је и стасало,
порасло је све до песме!
