ШАПАТ ВЕТРА ЖИТНОМ КЛАСЈУ
Летос је поветарац
са сетом у свом гласу
шапутао једну причу
младом житном класу.
Дувао је полако
кроз поље житно,
говорио младом класу
нешто јако битно.
Ако буде кише
и сунца са неба,
млади житни клас
биће кора хлеба.
Зрела зрна кад убере
рука вредна, радна,
нахраниће млади клас
једна уста гладна.
Поветарац говори,
шапуће све тише,
житно поље трепери,
шушти као да дише.
Радује се младо класје,
на ветру се њише,
не може да дочека
да тај хлеб замирише.