Када у рано јутро чујем звона која најављују Васкрс, у мом срцу се буди неописива радост. Осjећам топлину дома, мирис свjеже погаче и погледе драгих људи који са осмjехом изговарају: „Христос васкрсе!“ Те ријечи не носе само поздрав, већ имају снажан смисао – побједу живота над смрћу, свјетлости над тамом.
Васкрс је за мене више од празника. То је вријеме када се присјећам да сви падови и тешкоће у животу имају свој крај, да послије сваке ноћи долази зора. Христово васкрсење ме подсјећа да никада не смијем изгубити наду, чак и када све изгледа изгубљено. Ако је Он прошао кроз патњу и смрт да би донио спасење, зар ја немам снаге да се суочим са изазовима које ми живот пружа? Оно што највише волим код Васкрса јесте осјећај заједништва. Окупљамо се за трпезом, ломимо васкршња јаја, смијемо се и радујемо једни другима. У тим тренуцима схватам колико је важно вољети, праштати и чинити добро. Јер радост коју Христос доноси није само моја, већ припада свима нама – и ја желим да је поделим са другима. Док слушам празничне пјесме и гледам како пламен свијеће трепери у мраку цркве, у мени се рађа осећај мира. Васкрс ме учи да се не бојим будућности, да вјерујем у љубав. Сваки пут када изговорим: „Ваистину васкрсе!“, осјетим да не говорим само ријечима, већ цијелим срцем и душом.
Христос је васкрсао да бисмо сви ми имали наду, и зато желим да ту радост чувам у себи не само на тај дан, већ свакога дана. Да је преносим кроз своје поступке и кроз доброту коју ћу показати другима. Васкрс није само један дан у години – он треба да нам буде начин живота и свјетлост која нам обасјава прави пут – пут спасења.
За Четврти таблин међународни васкршњи конкурс
Даница Рашевић, IХ-1, Основна школа „Пале“ Пале, Република Српска, БиХ
Родитељ: Милица Рашевић
