Увијек осјећам посебно узбуђење када се приближава вријеме Божића. Од првих сњежних пахуља, док зима полако све прекрива бјелином, у мом срцу почиње да се буди осјећај топлине и радости. Све постаје тихо, мирно, као да и сама природа ишчекује долазак тог светог дана. На Божић, присјећам се како се прије више од двије хиљаде година, у једној скромној пећини, родио наш Христос Спаситељ. Та мисао увијек буди у мени осјећај захвалности и у тим тренуцима посебно осјећам Његову љубав и милост.
Рођење Христово, сваке године, подсјећа ме на снагу вјере и на то колико су мали тренуци љубави и мира заправо драгоцјени. Осјећам како тај празник доноси посебну свјетлост у мој дом, у нашу породицу, и свуда око нас. Када мама упали кандило и свијећу испред иконе, а ми се окупимо да се заједно помолимо, осјетим како ме обузима мир који не могу да опишем ријечима. Као да су све бриге далеко, а у мом срцу остаје само осјећај радости и љубави.
Овај празник ме подсјећа колико је важно да чувамо ту љубав у свакодневном животу, да се сјетимо најважнијих хришћанских вриједности – праштања, заједништва и саосјећања. Сваки Божић је нова прилика да постанемо бољи, да ширимо љубав баш као што је Христос чинио од када је дошао на свијет.
Сваке године изнова схватам колико рођење Христово мијења све у мени – уноси мир, радост и снагу да наставим да чиним добро, да праштам и да верујем у боље сутра. Тај осјећај ме прати и дуго послије празника, подсјећајући ме да Божија љубав увијек остаје са мном, као свјетлост која ми показује пут и даје наду.
За Осми таблин међународни божићни конкурс
Даница Рашевић, IX-1, Основна школа „Пале“ у Палама, Република Српска, Босна и Херцеговина
Наставник: Вујадинка Форцан
