НЕЋУ ДА КРИЈЕМ СВОЈЕ ЕМОЦИЈЕ
Око мене су сунце и цвеће,
ведро небо, увек плаво као у пролеће,
из дубине моје душе зрно среће клија,
осећам да је живот чаролија,
посебна емоција на срце ми слеће,
мене љубав покреће.
Моје сунце сија чак и ноћу,
ја не волим самоћу,
у мојој глави
станује један чуперак плави,
зато ја са радошћу дишем,
са осмехом нове песме пишем,
кроз живот ме поветарац носи,
ветар је стално у мојој коси.
Mоје очи само лепе ствари виде,
мени се стално некуд иде,
загонетни осмех срцу ми прија,
љубав ми из дана у дан
постаје све милија,
открива ми стотину нових лица,
мени не смета ни једна ситница,
Са радошћу свима кажем,
ни себе ни друге не желим да лажем,
нећу да кријем своје емоције,
мени љубав снагу даје,
са радошћу ме покреће,
обавијен велом среће,
волим и нова знања да стичем,
са друговима да шетам
и разне теме преплићем,
сада и лопта право у гол креће,
нема шта ме неће.
У таквом заносу,
моја осећања
посебан ритам следе,
не дају да им се
никакво правило уведе,
емоције своје не желим крити,
љубав желим показати и речима казати,
онда кад се најмање надам,
мисли се у најлепше речи нижу,
од слова преко стихова до лепих песама,
љубав до висина уздижу.
За Табла Фест 23
Данило Стаменковић, 8. разред, ОШ „Бранко Радичевић“ Врање, Србија
Ментор: Мелани Петровић
