Христос воскресе, радост донесе
Пре много, много година, у граду Јерусалиму настало је хришћанство. Победа над смрћу, нови живот. Ова прича нема краја и никада неће бити испричана у потпуности.
Исус Христ, бесмртник, онај који се подигао из мртвих, родио се у Витлејему као син Пресвете Богородице и Син Божји. Тадашњем Римском царству стигло је наређење да се Христ постави на крст, како би се крвнички мучио, а касније умро. Измучено Христово тело лежало је беспомоћно на великом крсту. Руке и ноге биле су везане јаким канапом, док је снага била на издисају и чекао се тренутак његове смрти. Јако тело изгубило је снагу, док се чело знојило, док је глава падала. Христ се опростио са животом и препусто се дружењу са анђелима, али не задуго. Након три дана проведена на небу, десило се чудо које нам је свима познато, које је почетак једне велике приче. Бог је видео неправду и узео ствар у своје руке. Христова несрећа у том тренутку зависила је од божје милости. Уз анђеоску молитву и песму, бог је сишао са неба и подарио Христу нови живот. Наш велики Господ отворио је очи, васкрсао је, вратио своју снагу и дан – данас је међу нама. Зато данас славимо васкрсење Христа. Са овим великим догађајем дошли су још неки празници: Велики петак, Света недеља, а најзначанији и најпознатији УСКРС. Ускрс се слави 24. априла, у част Христу и његовом повратку међу нама. Овај празник и црква слави. То је радостан дан, колико за децу толико и за одрасле. Ускршњи обичаји у ваш дом могу да донесу радост, срећу и весеље. Ту су и беле корпице направљене од прућа, а преко њих црвене машне које падају са стране. На шпорету се обично чује кључање воде у коју је сипана боја, а унутра јаја. Она бела корпица од малочас, сада чини прави сплет боја. Има једно посебно јаје које се целе године црвени, стоји у једном ћошку нашег дома испод великог иконостаса у свом дрвеном постољу, а около је окружено Христовим иконама, тамњаном и кадионицом. Препостављам да сте погодили о чему се ради. Да! То је чувар куће. Током сваког празника или одласка у цркву моја породица и ја купимо по једну икону коју додамо у свој иконостас. На том зиду наше куће налазе се бројни свеци: Света Петка, Свети Пантелејмон, Бели Анђео… Ту је и злаћасто кандило које виси о зид, из којег гори пламен током сваког празника. Пламен кандила пружа светлост свим тим свецима, а и Христу. Заправо, у средини се налази Христово тело, разапето на крсту. Из кадионице обично излази дим, мирис тамњана чији жар пуцкета наоколо ширећи се свуда. Док крај календара одбројавам дане до Ускрса, стигох и до тог ускршњег јутра, када се сунчеви зраци пробијају кроз окно прозора, како би дошли до мене. Осим за све хришћане, овај дан је битан и за владику, свештенике и за све старешине цркве. Док држимо свеће, прекрстимо се и запалимо их у здравље Христа, нас и наших ближњих. Једна од порука хришћанства је: „Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање, нас усрећује.“
Христову мученичку смрт и победу славимо, али једна је Србија, један је српски народ, једна је Грачаница, Студеница, Милешева у којој кличе хришћанство вековима.
За Први таблин међународни васкршњи конкурс
Дарија Стојановић, шести разред, ОШ „Никодије Стојановић Татко“ Прокупље, Србија
Ментор: Љиљана Суботић
