Прича о срећи…
Среће има иза сваког ћошка, само је треба препознати. Она може бити величине зрна пасуља, а може бити већа и од солитера.
За већину људи срећа је нов ауто, скупа гардероба, путовања… За мене срећа не представља ништа слично томе. Ја себе сматрам срећним јер кад дођем из школе, могу код куће чути питање “Како си провео дан?”. Срећа је у малим стварима које, иако су оне ситне и свакодневне, значе више од било чега. Срећа је имати особу која те истински воли, која неће да те повриједи, која ће ти помоћи да прођете заједно кроз све проблеме, која ће те утјешити, загрлити и којој вјерујеш. Колико год неко мислио да нема среће, ње увијек има, само треба да је препозна. Можда немам среће у нечему што радим, али зато имам срећу што је ту пријатељ који ме мотивише и враћа наду да опет кренем, пази ме и брине о мени. Ако у једном дану нијесмо имали среће, треба сами себе да мотивишемо и будемо оптимистични јер… ”сваки дан је нови дан”.
Свако је срећан на свој начин. У животу сви треба да имамо неког коме је стало до нас и ко ће са нама проћи кроз све проблеме. И ко ће заједно са нама нашу малу планету да чува од “баобаба”.
За Табла Фест 25
Дарис Брзаћ, 9-3, ЈУ ОШ Анто Ђедовић, Бар, Црна Гора
Менторка: Љиљана Миловић, проф.
