ЛитерарноСтваралаштво

Давид Миладиновић – Грле ми се неки драги људи

Грле ми се неки драги људи

Волео бих да је ово сан,
Да никада у животу вирус не дође ни један дан.
У изолацији време проводимо ми,
А до „јуче“ смо били срећни сви.

И тако док чекам зора да заруди,
Грле ми се неки драги људи.
Грле ми се моје баке, тетке, сестре, брат,
И све ми ово личи на неки ружан рат.

О другарима и учитељици мислим често,
Школа је нама најлепше место.
Дружење и игра за нама оста,
Вирусу проклети сада је доста!

Увече тако ја Бога молим,
Да ми сачува све које волим.
Једва чекам да све ово прође,
И да јако грлим сваког ко ми дође.

Давид Миладиновић, IV-3, ОШ „Милан Илић Чича“ Аранђеловац, Србија

Милијана Петровић, професор разредне наставе

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com