У животу много путева има,
није све осека, постоји и плима.
Који је прави, баш ме занима.
Како га препознати, питам се данима.
На једном путоказу лаж и истина,
позовем у помоћ Бога Оца и Сина.
Не сведочи лажно – чу се глас.
У истини је, значи, спас!
Кренух даље: Отми или не кради!
Шта сада да се ради?
Опет чух – отето је проклето.
Ко отима, живеће ко псето.
Зато не кради, поштено заради!
Не пожели ништа што је туђе!
То ми одмах у главу уђе.
Љуби ближњег свог ко себе самог!
Тако је записао Мојсије, а рекао Бог.
Трудимо се да љубимо и непријатеље своје,
велика плата на небу то је.
Хоћеш ли бити оцеубица
па да те изједа кривица?!
Или ћеш поштовати родитеље своје
да ти то у добра дела уброје?
Одлучио сам се за поштовање
и од тога ништа мање.
Богом се не куни,
тo нису чисти рачуни.
Свако бира свој пут
и за то не треба упут.
Божје заповести следи
и Бог све како треба уреди.
За конкурс ”Дани веронауке”
Давид Митровић, 4/1, ОШ „Вук Караџић“, Прилужје, АП Косово и Метохија, Србија
Ментор: Марина Митровић
ПРВО МЕСТО у првој категорији литерарни радови
