Пролеће се буди, пролеће ти буди
Пружи ми руку и са мном крени,
у сусрет пролећу и првом цвећу,
лагано гази тепих шарени.
Пажљиво слушај како пролеће се буди,
ти моје пролеће буди.
На младе гране разно воће,
окачило зелене листиће,
цвет до цвета низ грану се ниже,
приђи ми ближе, док воће се буди,
моја најслађа јагода буди.
Улице су препуне насмејаних људи,
сви у шетњу радо иду,
кад пролеће се буди.
Руку под руку са мном крени,
твоја близина буди пролеће у мени.
Краљица пролећа, лепша од свог цвећа,
љубичица плава не жели више да спава.
Весели се што пролеће се буди,
теби се ја веселим,
буди моје пролеће, то највише желим.
Давид Станковић, 8-3, Литерарна секција “Насмејани анђели”, ОШ “Олга Милошевић“ Смедеревска Паланка, Србија
Ментор: Снежана Чаировић, професор
Друго место на Фестивалу пролећне риме, слике и ноте у Нишу 2019. године
