Нећу да кријем своје емоције
Није сваки сан јава,
како пада киша, како расте трава.
Свако нешто светло сања.
И нада се, нада.
Поред уздисаја својих,
плашим ли се пада?
Иза сваког гласног аплауза,
остварена амбиција.
Низ моје лице
јасно се слива суза.
Питам се – је ли то емоција?
Доспех ту где јесам,
остварена амбиција.
На мом лицу блиста осмех,
па опет – зашто чујем подсмех?
Питам се – је ли то емоција?
Не вреди жалити
у руци наде
опирати се препоруци.
Ако знамо да се у нама скрива,
неостварена емоција.
Нећу да их скривам,
те неостварене амбиције,
не бојим се да их откривам –
Необазриве емоције.
За Табла Фест 23
Диана Тончев, 6 -1, ОШ „Јован Стерија Поповић“ Вршац, АП Војводина, Србија
Ментор: проф. Гордана Ковачевић
