Шумско огледало
Једнога дана, поред шумског огледала, срели су се јелен, зец, ластавица, лептир и срна. Причали су о шумском огледалу.
Срна је рекла да јој је кућа близу и да је сваку ноћ огледало успава благим пљеском жубора. Лептир се увек у њему огледне када се спрема за лет на ливаду. Јелен рече да га лети, када сунце јако загрева земљу, огледало увек лепо угости и освежи. Ластавица се са њега напије хладне, пријатне воде. Зец ту увежбава свој хитри и задивљујући скок. Њихов разговор је почео чим је засјао први зрак, а трајао је док се небо не смрачи и доби златне туфне.
Сложили су се да то огледало све може и да ће постати њихово заједничко огледало. Заклели су се да ће га увек штитити и бранити.
(Инспирисана текстом „Какве је боје поток“, Григора Витеза)
Дијана Младеновић, III-5, ОШ „Свети Сава“, Трстеник, ПО у Стублици
Учитељица Љубинка Јовановић
Comment here