Песма са бакиног и декиног тавана
Једнога јутра, једнога дана,
у кући баке и деке на селу
стигло је писмо, са тавана,
уз поруку, невеселу.
Жале се ствари доста им више,
прашина им смета у писму пише.
Старе даске на којима леже,
да их гледају све им је теже.
Помоћ траже тужних лица,
старе књиге са полица.
И молбу пише још,
оронули под лош.
На тавану војна одела леже,
сада посивела у тами чаме,
а желе на бојноме пољу да су,
да се боре раме уз раме.
У дну писма пише само,
у потпису са дубоком тугом,
ствари са тавана старе,
не желе више себе да кваре.
Кад прочитах писмо то,
идеја ми страшна на памет паде,
хајде да стварима нађемо дом,
па ће имати шта да раде.
Једну по једну,
продадосмо ствар,
ону без квара и ону са кваром,
некоме дадосмо и нешто на дар.
Ово је прилика била,
да се сазна нешто ново,
да су ствари можда срећне,
и када су под туђим кровом.
За Табла Фест 20
Димитрије Дмитровић, 5/5, ОШ „Попински борци“ Врњачка Бања, Србија
ментор: Мирјана Стринека, наставник српског језика
