МОЈА ПОРОДИЦА – МОЈА СЛОБОДА
Породица је саставни и најважнији део свачијег живота. Моју породицу чине тата, мама и старији брат.
Мама и тата раде. Тата ради увек пре подне, а мама недељно мења смену. Брат и ја путујемо у суседно место у школу. Тата, када крене на посао, повезе нас а после школе га сачекамо код баке. Брат и ја тренирамо фудбал. Често породично идемо на наше утакмице. Највише волим када видим родитеље у публици. То ми даје снагу и вољу да дам го. Посебно ме гану татини покрети на трибини – поскакује као ова наша фудбалска лопта. Сав је у грчу. А мама? Мама покрива рукама очи када шутирам на го. Имам утисак да у том моменту и не дише. Када чују да сам дао го, поскоче и радују се. Када је тесно на утакмици и када се одбројавају последње секунде игре а резултат је нерешен, тада се често чује моје име. Ја тада погледам у свог тренера који ми показује руком да идем на го. Погледам у маму, она само што не одгризе свој палац. Погледам у тату, он ставио руке у џепове и немо посматра. Једино брат трчи уз ограду ка голу као да ми говори да и ја кренем. Тада се у мени нешто пробуди. Распламса се. Ноге полете, поглед се избистри и шутирам. Из публике се чује: „Тооооо!“ Мама заплаче од среће, тата запали ону цигарету коју чува за кризни моменат и каже: “ Ма нека иде живот. Победили смо!“ Брат улеће у терен и диже ме као победника. А ја, ја сам срећан што их имам. Сви се после тога радујемо, а тата нас све поведе на вечеру. Тада се уз омиљену храну смејемо и уживамо у заједничком времену. Моји се родитељи заиста труде да брат и ја будемо срећни и задовољни. Воле да нам приреде изненађења. Због тога се и ми трудимо да будемо послушни.
Свака породица је посебна на свој начин. Зато свако своју воли највише. Моја је породица мени подршка и ослонац. Једино сам ту слободан и онакав какав јесам. Уз њу је све лакше и лепше. Она је за мене нешто најлепше и највредније. Она је мој извор радости, среће и успеха. Колика је моја љубав према породици речима не могу измерити.
