Хладно и снежно зимско јутро. Са оближњег звоника разлеже се уједначен, блажени звук. Мирис тамјана, упаљених свећа и побожни жамор у цркви буди у мени носталгију за старим временима. Стојим пред ликом Светог Саве и молим се.
Свети Саво, помози српској деци да израсту у честите и поштене људе какав си и ти био! Подај нам, Саво, мало твоје мудрости, твоје дарежљивости и братске љубави, твоје способности да мириш завађену браћу, народе и владаре, старце и децу – све подједнако! Покажи нам, наш духовни вођо, прави пут! Покажи нам пут истине и правде, пут знања и одрицања, пут братства и слоге!
Просветли наше животе и угреј нам срца топлим зрацима хиландарског сунца! Врати српство тамо где су његови корени и духовни темељи! Подај нам још Жича, Студеница и Милешева! Описмени неписмене, излечи болесне, подај вид слепима и онима који не желе да виде, смекшај најтврђа срца, усрећи несрећне као што си много пута чинио за свога живота! Српском роду подај мира, слоге, знања, љубави и среће!
Много је векова, буна и недаћа прошло од Савиног рођења и много ће их још проћи, али његов лик и дело остаће први, прави и једини чувар српског рода и духовности.
ДИМИТРИЈЕ РАДОТИЋ, VΙΙ-3, Литерарна секција „Разиграно перо” ОШ „Миле Дубљевић” Лајковац, Србија
мрс Лидија Марић Јовановић, руководилац литерарне секције
