Попећу се на врх планине
Попећу ћу на врх планине,
гледаћу све са велике висине,
бићу као цар облака,
плашиће ме се звер свака.
Владаћу небом и снегом,
сваким великим брегом,
леденим ветром, пахуљом нежном,
као краљ са белом одеждом.
А коцкице леда,
ставићу у стражаре првог реда,
лисице беле нека буду
можда, рудари да ваде руду.
Бићу кнез бели,
брада ми дуга,
негде до југа,
витког појаса,
и дубоког гласа.
Још само да се разгласи,
тамо негде где сежу моје беле власи,
да је ово царство слободно за све људе,
нека свако овде дође, да права срећа буде!
