Декина смешна прича
Мој деда прича занимљиве приче. Највише волим када ми прича како је било кад је он био дете.
Имао је пуно другова и по цео дан су били на ливади. Нису имали праву лопту, него су је направили од старих чарапа. Била је то крпењача!
Када би га мајка звала на ручак, увек је избегавао да се одазове, јер ко је луд да због једног тањира кромпир чорбе остави крпењачу. И отац се због тога љутио, али ништа није вредело. Али, мајка се досетила и једном је изнела деци маст и хлеб. Деда каже да је то за њега била главна посластица. Међутим, дедино парче је пало у прашину и то баш она страна на којој је била маст! Сви дечаци су се слатко насмејали.
Дека и сада пита баку да му за вечеру спреми маст и хлеб. Онда ми каже: „Дуњице, узми и ти једно парче!“ А ја одговорим: „Нека дедице, нисам баш гладна“.