Љубав из претходних живота
Хоће ли се правој опростити што је са погрешнима? Ко ће од њих да је спаси? И можда би ти летео и прелетао свемире и миље да чујеш нешто моје, али ја ћу увек њега звати, да ми пешке дође, као поручена посесивност да му још једном испричам све испочетка. Да му не зуцнем о љубави ни реч, да зна да плачем као луда, а да ни сузу од мене не види, да умре од речи и поново се роди од мог погледа. Да га мучим, па га хабам целог док не постане нит, дуга као тело и почнем да га увијам, од њега правим грчке богове и пирамиде, од њега правим успехе и пехаре и среће. Један мушкарац и милиони осећаја. Он је мој човек Сибир. Плав и бео, потпуно крут са кожом лица истачканом од претходних живота, и може да буде лед, онај који те од шока прво спржи док ти се разум не пробуди и схвати, хладно је. Његова нарав могу бити и житна поља, онда када се умијава и истражује, ешарпе моје љутње које сам плела из беса, он би сада вуницу назад. Може да буде и мој дом, овде у центру измишљене Европе, али никада мој стан, може да буде и кућица на дрвету, коју никада нисам имала, а пуно пута сам желела да је склопим. Може да буде све што пожели, свакако ће увек бити негде ту, док се у једном окрету, у милисекунди у којој схватим да људи око мене спавају, једино још ја живим у садашњости, изгубљна и сама, смог, јесен, пара и врућина, кише и ужеглост вратиће те тик испед мојих усана, да урадим све што никада не бих. Ти живиш у будућнoсти, послат само мени, као последњој на листи жеља.
За Табла Фест 25
Дуња Дашић, 8/1, Литерарна секција ОШ „Никола Тесла“ Раковица, Београд, Србија
Ментор: Александра Дракулић
