Кад бих била чаробњак, моје срце би било пуно љубави, а мој штапић би светлео као звезда на небу.
Најпре бих загрлила цео свет. Махнула бих чаробним штапићем да сва деца буду вољена и срећна. Да ниједно дете не буде тужно и само, већ да свако има нечију руку да га држи.
Кад бих била чаробњак, обрисала бих све сузе. Претворила би их у мале бисере који сијају од радости. Донела бих осмех тамо где га нема и загрејала сва срца топлином.
Животињама бих подарила дом и нежност. Свакој куци и маци дала бих име, кревет и некога ко ће да их мази и воли.
Махнула бих штапићем и учинила да се људи више грле, да говоре лепе речи и да никада не забораве колико је важно бити добар.
Кад бих била чаробњак, направила бих да свет мирише на љубав, да небо буде ведро, а сунце да сваког дана обасја свачије лице.
Али знам да и без чаролије могу да будем добра, да помогнем, да загрлим и да волим. Јер најлепша чаролија живи у срцу.
За Табла Фест. 26
Дуња Илијев, I-1, Основна Школа ”Христо Ботев” Димитровград, Србија
Ментор/педагог: Ангелина Истатков
