Чудотворни колач
Једног јутра у Шаренграду појавила се група од 7 разбојника предвођена злим разбојником Карамболом. Град се тресао од урнебесне галаме. Градоначелник је наредио полицајцу да их ућутка. Полицајац није био довољно моћан да их заустави, па је послао шефа полиције да покуша да реши ствар. Пошто ни шеф није ништа упео да уради, градоначелник је кренуо сам. Градоначелник је написао казну, али су се зликовци томе смејали и ругали и поцепали је.
На велико весеље разбојника, Карамбол је прогласио град заузетим. Обећао је забаву ноћу сваког дана. Зликовци су звонили људима на врата, гађали их тортама, тестерисали су ноге на клупама у парковима. Заменили су канте за смеће поштанским сандучићима. Поштар је уместо поште доносио смеће грађанима. Шаренград је био препуштен на милост и немилост безобразних разбојника који су сваки дан бивали све безобразнији.
Грађани нису знали шта да раде, али на крају су се сетили да помоћ потраже од професора Срећковића, славног проналазача. Послали су му писмо у коме су објаснили проблем.
Професор је у Шаренград долетео у својој летећој машини. Разбојници су га гађали парадајзом и паприкама. Много је размишљао како да доскочи разбојницима и на крају се досетио. У својој чудотворној лабораторији је направио рођендански колач у који је ставио сируп доброте. Направио је забаву у центру града. Чим су угледали, похлепни разбојници похрлише на рођенданску прославу. Након што су појели колач, разбојници почеше нагло да се смеју и постају добри. Сви разбојници су се постидели због свих несташлука које су направили. Разбојника у граду више није било, чак је и Карамбол почео да чини добра дела и помаже људима.
Лаку ноћ!
