МОЈА ПОРОДИЦА
На крају једног прелепог села,
живи једна породица цела.
Малена кућа, љубави пуна,
јака ал нежна као струна.
Малена жена, нежна ко свила,
добра и мила, моја драга вила.
Од срца јој тепам: „Мајчице мила,
увек си мени најлепша била.“
Двориштем шета мој херој тата,
морам вам рећи: „Имам и брата!“
Тата је моје највеће благо,
зове ме принцезом – баш ми је драго.
Тебе волим мало више од тате,
драги мој најбољи брате.
Ти си мој понос, снага моја,
највише те воли сестрица твоја.
