МОЈА ПОРОДИЦА
На крају једног прелепог села,
живи једна породица цела.
Малена кућа, љубави пуна,
јака ал нежна као струна.
Малена жена, нежна ко свила,
добра и мила, моја драга вила.
Од срца јој тепам: “Мајчице мила,
увек си мени најлепша била”.
Двориштем шета мој херој тата,
морам вам рећи: “Имам и брата!”
Тата је моје највеће благо,
зове ме принцезом – баш ми је драго.
Тебе волим мало више од тате,
драги мој најбољи брате.
Ти си мој понос, снага моја,
највише те воли сестрица твоја.
Comment here
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.