НА БОЖИЋ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ!
Неколико дана пред Божић сваке године, окупе се деца у малој улици. То су била пристојна деца и сви су се добро слагали. Та мала дружина се састоји од три лепе девојчице и три дечака. Најстарији међу њима су били Милош и Данијела, млађи од њих су били Мила и Лео а најмлађи Ксенија и Саша. И ако су били јако дружељубиви деца из мале улице нису волела да се играју са Марицом. Она је била слепа девојчица која је била и сувише повучена и постиђена због тога што није као остала деца. Једном када су Данијела, Ксенија, Мила, Милош, Лео и Саша изашли да се играју пред Божић из неког разлога није им било ни до игре ни до забаве. Поздравили су се и отишли кући да се угреју јер је било хладно, договорили су се да ће се сутра играти као што су планирали. Прошао им је дан јако брзо, легли су да спавају.
Свима се у сну јавио Бог, рекао је: „Ви сте добра деца, зашто избегавате Марицу“! „Лепота је у различитости“, благо им је рекао. Од сада се играјте и дружите се са Марицом!“ Тада су се сви пробудили и видели су Марицу. Она је седела на клупи, била је тужна. Брзо су изашли напоље и сетили су се шта им је Бог рекао. Смирили су је и питали зашто плаче, она је одговорила да целу ноћ није спавала од туге јер је слепа и зато што је деца избегавају. Они су се сажалили на њу и рекли јој: „Лепота је у различитости“, и рекли су јој да ће се они дружити са њом. Она је устала и случајно се спотакла о камен, на срећу није се повредила али ју је то болело. Ксенија јој је пружила руку да устане и лако је устала, обрисала је лице које је било уплакано и мокро. Када је обрисала лице и очи прогледала је као да није слепа! Радовали су се и играли цео сат. Схватили су да је ускоро Бадње вече и Божић и позвали су Марицу да дође на вечеру код Данијеле! Сви њени другари су били позвани, Данијелина мама је направила велику погачу! Сви су се лепо дружили а Марица је по први пут прогледала! И све то на Бадње вече пред Божић, Марица је постала део дечијег друштва! Сви су били пресрећни поготово Марица!
За Пети таблин божићни конкурс
Душанка Николић, IV-3, ОШ „Симеон Араницки“ Стара Пазова, Србија
Педагог/ментор: Ана Мештровић
Друго место у категорији литерарни радови средњи узраст