Ја се зовем Елла, имам девет и по година и имам снове за будућност као и сви други. Снови о добром животу, са доста активности, добрих оцијена у школи, путовања и дружења са мојим најближима! И учинићу све што је потребно да то постигнем.
Представљам примјер жене коју ћу симболично назвати „Сјутра“. Млада сам, амбициозна, искрена, упорна, спремна за вријеме у коме жена постаје потпуно равноправна и свјесна да равноправност није пасивно стање. Мој глас мора се чути, моје потребе морају се представљати и за њих се морам јуначки борити. Ми, жене „Сјутра“ треба да се суочавамо са проблемима стереотипа и осуда. Наша борба за освјештено друштво отвореног ума, које вреднује жене подједнако као и мушкарце, управо је почела. Да, жена може све! Ми требамо, можемо и хоћемо дјеловати у свим областима друштва, јел наша функција није само мајчинство и кућански послови.
Послије основне школе планирам да упишем гимназију, планирам да је завршим са највишим оцијенама и то ће бити први корак ка остварењу мог циља. А уписивање факултета ће бити други корак ка остварењу мог сна. Тренутно сам ученица четвртог разреда ОШ “Владо Милић“ подручне школе у насељу Бери у Подгорици. Дајем све од себе да имам добре оцјене, јер као доста мојих вршњака имам пар додатних активности поред школе, као што су ментална аритметика, кошарка, манекенство, роботика, електроника и глума али ријешила сам да запнем, јер ће ми добре оцјене сигурно помоћи прво за уписивање средње школе, а након тога и факултета. Пошто волим рачунаре и медицину, замишљам да упишем нешто од тога у будућности и да се што више усавршавам у том дјелу. Вољела бих да стигнем и до мастера, па доктората, негдје у иностранству и докторирам, па да се вратим у своју земљу да се запослим. До тренутка када стекнем овај степен, већ ћу имати доста година, ако све иде по плану, а искрено се надам да ће све то бити вриједно мог напорног рада. У слободно вријеме планирам да се запослим у некој компанији и придружим се њиховом истраживачком одјељењу. Надам се да могу помоћи у проналажењу нових ефикаснијих начина лијечења тешко изљечивих болести…Или бих можда дизајнирала љекове, још увијек размишљам. Могућности су бесконачне! Као што видите имам велике планове за своју будућност. Као и свако дијете. Можда превише маштам, и можда ништа од тога неће да се оствари, али дозвољено ми је бар да сањам. Планирам да направим нешто од себе, а не да одустанем. Имам велики страх од неуспјеха и нећу дозволити да ми се то деси. Моји родитељи очекују пуно од мене, а мислим да сам до сада на добром путу. Моји снови су оно што ме води даље, они су мени циљ да тежим ка нечему већем. Једног дана ћу и остварити то, односно потрудићу се. Сваки сан захтијева вријеме и велики труд како би се остварио. Многи моји вршњаци немају појма чиме желе да се баве у будућности и уопште не размишљају о томе. Са друге стране, ја, већину своје будућности сам испланирала на основу својих надања и снова. Сви ми кажу да сам јако амбициозна. Прије свега желим да покушам да у животу немам много брига и стреса. Иако за сада већ знам шта бих студирала и радила, већ знам и како желим да стигнем тамо. Али прије свега, морам да приведем крају ову основну школу са највишим оцјенама, а надам се да ће тако и бити. Знам да са таквим оцјенама имам много опција за даље. Са добрим знањем могу да нађем посао који желим и радим оно што волим. Што се тиче рачунара и технологије, о томе размишљам јер постаје све важнија грана. Размислите о томе колико често сви користе рачунаре и како се брзо развија та технологија…Ко зна послије средње школе шта ће ми све пасти на памет. Још једна ствар о којој размишљам везано за свој будући живот, је то што се надам да ћу имати добар посао. То ће ми омогућити пристојан дом, новац који ћу потршити на путовања или друге ствари које би жељела да учиним да бих била срећна. Само не желим да будем превише усамљена. Мораћу мало да мислим и на то да пронађем неког доброг за себе, да се не посветим само послу. Мислим да без обзира шта ми се деси, моја будућност ће бити веома узбудљива и никад нећу морати да слиједим досадну рутину. Дакле, то је оно што желим да мој живот само иде својим нормалним током, желим да постигнем своје циљеве на факултету, живим свој животни стил из снова и будем у току са хобијима и забавама које сам одувијек вољела. Спонтани, а опет озбиљан живот је савршен за мене.
А каква ће бити будућност? Ово питање брине или ће тек бринути моје вршњаке. Не знам све о прошлости; о прошлости је написано пуно књига које ћу тек научити. Будућност се не програмира. Можемо само предпоставити каква ће бити будућност. Сада живимо у свијету технологије. Свакодневно се појављује нова техноогија, све је кренуло од дискова, до огромних свемирских телескопа који могу послати фотографије удалљених звијезда натраг на земљу. Технологија има највећи утицај на свакодневни живот просјечних људи. До овог тренутка можемо радити и бринути се за лични посао, а убрзо ћемо можда сједити у кућама и нећемо радити ништа. Људи чак покрећу он лајн везе, по разним четовима, то је данас модерно. Данас сваки човјек који има довољно новца може истражити свемир. У последњих сто година урађен је највећи подстицај научне и технолошке револуције. А које ће разлике бити у технологији у наредних сто година? Моја генерација може само да мисли о томе како ће бити у будућности. Ја искрено мислим да ће роботика завладари свијетом. За све су криви Јапанци, ако мене питате. Можда ће тада робот да обавља све тешке послове. У будућности ће роботи замјенити мноштво професија. Замислите само да вас оперише робот, хируршки прецизно, компјутерски тачно. Домаћице, бејбиситери, медицинске сестре, конобарице, продавци, чистачи улица, таксисти, биће замјењени роботима. За разлику од медицинских сестара и његоватељица, роботи ће читаво вријеме проводити са пацјентима, сваки пацијент ће имати свог засебног робота. Роботи ће помоћи пацијенту да се креће, пажљиво ће надгледати здравствено стање и прењети податке доктору. Робот ће нам васпитавати дјецу. Чак ће и наша кућа бити један „велики робот“. Роботи у кући биће паметни да нам живот учине што угоднијим. Они ће се бринути о нашој дјеци, кувати храну, чистити кућу, плаћати рачуне и бринути се о нашим кућним љубимцима. Роботи ће разумјети људски говор и моћи ће да примају све наруџбине путем интернета. Али што је најгоре, мислим да ће бити и роботског рата, земље ће правити своје роботе, а ти роботи ће се такмичити једни против других, као и код ових људских ратова. Ништа се неће промјенити заправо!!!
Тако када ме неко пита о будућности за остварење мог сна, ја овако нешто напишем, јер вјерујем да ће стварно и бити тако како сам написала. Сад сам се дубоко замислила и схватила да је неумјесно планирати било шта, када већ за десет година немамо појма шта ће бити. Ја се надам да ће мало стати ова технологија, искрено па да могу да испланирам стварно шта ћу да радим у будућности, да не морам да бринем да ли ће ми радно мјесто заузети неки робот.
И за крај да се ја снађем и излаз из маште и сна пронађем, док нема зима поклањам вам моје нове аматерске риме.
Ја сам Елла, звана Нутелла,
слатка ко карамела,
која прави разна креативна дјела,
вриједна као пчела
и увијек радим шта би хтјела.
Науку волим,
не могу да јој одолим.
Она се баш развија,
и то мени много прија.
Учит брзо треба стално
и то је оно главно.
Медицина битна грана,
истраживања са свих страна.
Увијек ће тражити лијек,
да би човјек имао дужи вијек.
Технологија баш јури,
нешто јој се јако жури.
Рачунар је добра справа,
људима живот олакшава.
Само да роботи не завладају,
да нам животи не страдају,
него да идемо напред ка циљу
и живимо у изобиљу.
Јел ако роботи зарате,
нећемо примати плате,
а живот је само један
и те како вриједан !
Посветимо се народе мили,
да би сви успјешни били.
Није довољан таленат,
него и дисциплина, и посвећеност и карактер,
да нас води у љепши и бољи свијет!
У Подгорици,
12.04.2025.год.
За Табла Фест 25
Елла Марковић, IV-б, ОШ “Владо Милић“- подручна јединица Бери, Подгорица, Црна Гора
Ментор: Учитељица Емира Вулић
